ŠTA SE BIJELI U NOSU DŽEJEVOM?

Ramadanovski ne samo da je Džej, nego je rešio da bude i džek i deluje edukativno na školarce. Dobro, i sam je verovatno svestan da svojim načinom života ne želi u potpunosti da bude uzor (još) neporočnoj mladeži, ali bar taj njegov način, ma kakav da je, podstiče osnovce da i van školske klupe obnavljaju gradivo. Za početak, Džeki ih je podsetio na slovensku antitezu. Jer, dok je na otvaranju letnje sezone splava “Ambis” slušaocima pesmom galio dušu, gledaoce je doveo pred svršen čin. Posmatrajući njegove nozdrve ništa drugo nisu mogli nego da se prisete slovenske antiteze i pomisle: “Šta se bijeli u nosu Džejevom? Nit’ je snijeg, nit su labudovi”. Jer, pahulje nemaju običaj da padaju početkom jula, a najbliži labudovi su uveliko lalali nekoliko kilometara uzvodno u zoološkom vrtu na Kalemegdanu. Mada, ko zna, možda mu je pre nastupa neko na stolu pomešao puškice sa tekstovima pesama, pa je greškom umesto svoje “Nedelje” povukao jednu crtu, pardon, jedan red stihova iz refrena XDJ KrmkaX: “Celo selo šmrče belo, joooj”. Možda mu se kolega Krmak na neki način zaglavio u nosu. No, bolje i Krmak nego, koka i ostala pernata živina. Perje bi ga u nozdrvama zagolicalo, pa bi usred nastupa počeo da kiše. I to na razglas, što bi zasigurno preplašilo sve prisutne.

RADA U STRAHU OD TEŠKE BOLESTI!

Opterećena činjenicom da su joj majka i dve bake umrle od raka i uplašena da zbog toga ima loše genetske predispozicije, Radmila Manojlović se zbog malaksalosti koju sve češće oseća podvrgla detaljnim medicinskim pretragama

Kako slava ima drugu stranu medalje, tako i osmeh i vedrina kojom nas poznati šarmiraju sa TV ekrana imaju svoje drugo, tačnije prvo i pravo lice. Svakom je svoja muka najteža, pa i mlađanoj Radmili Manojlović. Dok na sceni njiše bokovima i uvežbano, sad već iskusno koketira sa televizijskim kamerama, retko ko bi i naslutio da je u poslednje vreme izjeda zabrinutost. Međutim, njeni najbliži prijatelji znaju koliko je opterećena crnim mislima, strahom od one bolesti za koju se obično u narodu kaže da je najgora.

Zbog sve učestalije malaksalosti zvezda “Granda” nedavno je rešila da ode kod lekara i zahteva detaljne medicinske pretrage. Da joj neprestano nije negde u malom mozgu prisutna mogućnost da ima loš genetski kod, pomislila bi da je reč samo o hroničnom zamoru koji se jednostavno leči spavanjem i vitaminskim koktelima. Ovako, Manojlovićeva je u panici do te mere da su je drugarice već proglasile hipohondrom. No, mlada Četerežanka ne mari za prozivke prijatelja da preteruje, već joj ovih dana sve češće na pamet padaju pokojna majka, pokojna baka, pokojna… Sve samo pokojnici. Reklama za rano otkrivanje raka koja se svako malo ukaže na gotovo svim televizijskim kanalima, samo joj je dodatno uterala strah u kosti. “Mama je bila teško bolesna. Imala je kancer na grliću materice”, kaže dvadesettrogodišnja pevačica pokušavajući da objasni zbog čega su je preokupirale zle slutnje. “Trideset i devet joj je bilo kad je umrla. Njena smrt me je potpuno poremetila. Kako je bila žena sa sela, kod ginekologa nije odlazila jer je to u sredini u kojoj je živela bila tabu tema. Bolest joj je otkrivena prekasno da bi mogla da se izleči. A, eto, lekari kažu da se taj kancer leči u 80 odsto slučajeva. Da je na vreme otišla kod lekara, sve bi možda bilo drugačije.”

Imajući sve to na umu, Manojlovićeva već neko vreme visi u jednoj privatnoj klinici u beogradskoj opštini Vračar, ide od jednog do drugog specijaliste, a medicinske nalaze skuplja u fasciklu koja je već sad teža od torbe đaka prvaka. A još nije prikupila sve što je naumila…

Opterećena činjenicom da su joj majka i dve bake umrle od raka i uplašena da zbog toga ima loše genetske predispozicije, Radmila Manojlović se zbog malaksalosti koju sve češće oseća podvrgla detaljnim medicinskim pretragama

Kako slava ima drugu stranu medalje, tako i osmeh i vedrina kojom nas poznati šarmiraju sa TV ekrana imaju svoje drugo, tačnije prvo i pravo lice. Svakom je svoja muka najteža, pa i mlađanoj Radmili Manojlović. Dok na sceni njiše bokovima i uvežbano, sad već iskusno koketira sa televizijskim kamerama, retko ko bi i naslutio da je u poslednje vreme izjeda zabrinutost. Međutim, njeni najbliži prijatelji znaju koliko je opterećena crnim mislima, strahom od one bolesti za koju se obično u narodu kaže da je najgora.

Zbog sve učestalije malaksalosti zvezda “Granda” nedavno je rešila da ode kod lekara i zahteva detaljne medicinske pretrage. Da joj neprestano nije negde u malom mozgu prisutna mogućnost da ima loš genetski kod, pomislila bi da je reč samo o hroničnom zamoru koji se jednostavno leči spavanjem i vitaminskim koktelima. Ovako, Manojlovićeva je u panici do te mere da su je drugarice već proglasile hipohondrom. No, mlada Četerežanka ne mari za prozivke prijatelja da preteruje, već joj ovih dana sve češće na pamet padaju pokojna majka, pokojna baka, pokojna… Sve samo pokojnici. Reklama za rano otkrivanje raka koja se svako malo ukaže na gotovo svim televizijskim kanalima, samo joj je dodatno uterala strah u kosti. “Mama je bila teško bolesna. Imala je kancer na grliću materice”, kaže dvadesettrogodišnja pevačica pokušavajući da objasni zbog čega su je preokupirale zle slutnje. “Trideset i devet joj je bilo kad je umrla. Njena smrt me je potpuno poremetila. Kako je bila žena sa sela, kod ginekologa nije odlazila jer je to u sredini u kojoj je živela bila tabu tema. Bolest joj je otkrivena prekasno da bi mogla da se izleči. A, eto, lekari kažu da se taj kancer leči u 80 odsto slučajeva. Da je na vreme otišla kod lekara, sve bi možda bilo drugačije.”

Imajući sve to na umu, Manojlovićeva već neko vreme visi u jednoj privatnoj klinici u beogradskoj opštini Vračar, ide od jednog do drugog specijaliste, a medicinske nalaze skuplja u fasciklu koja je već sad teža od torbe đaka prvaka. A još nije prikupila sve što je naumila…

Ramadanovski ne samo da je Džej, nego je rešio da bude i džek i deluje edukativno na školarce. Dobro, i sam je verovatno svestan da svojim načinom života ne želi u potpunosti da bude uzor (još) neporočnoj mladeži, ali bar taj njegov način, ma kakav da je, podstiče osnovce da i van školske klupe obnavljaju gradivo. Za početak, Džeki ih je podsetio na slovensku antitezu. Jer, dok je na otvaranju letnje sezone splava “Ambis” slušaocima pesmom galio dušu, gledaoce je doveo pred svršen čin. Posmatrajući njegove nozdrve ništa drugo nisu mogli nego da se prisete slovenske antiteze i pomisle: “Šta se bijeli u nosu Džejevom? Nit’ je snijeg, nit su labudovi”. Jer, pahulje nemaju običaj da padaju početkom jula, a najbliži labudovi su uveliko lalali nekoliko kilometara uzvodno u zoološkom vrtu na Kalemegdanu. Mada, ko zna, možda mu je pre nastupa neko na stolu pomešao puškice sa tekstovima pesama, pa je greškom umesto svoje “Nedelje” povukao jednu crtu, pardon, jedan red stihova iz refrena DJ Krmka: “Celo selo šmrče belo, joooj”. Možda mu se kolega Krmak na neki način zaglavio u nosu. No, bolje i Krmak nego, koka i ostala pernata živina. Perje bi ga u nozdrvama zagolicalo, pa bi usred nastupa počeo da kiše. I to na razglas, što bi zasigurno preplašilo sve prisutne.

KLETVAMA DO FINALA

Nervozne pred pretposlednju šansu za “povratak otpisanih”, Aleksandra Bursać i Biljana Sečivanović zakrvile u šminkernici i jedna drugu počastile uvredama, optužbama…

Eh, da zidovi šminkernice nadomak studija u kom se snimaju “Zvezde Granda” znaju da govore, priča bi im sigurno bila zanimljiva i pikantna. Čega su se nagledali i naslušali, dobro je da nisu zaplakali tako da od vlage i kreč i malter sa njih otpadaju. Kako se bliži finale, tako raste tenzija, a samim tim i nervoza je sve prisutnija kod takmičara. Kako onih koji su već osigurali ulaznicu u sedam odabranih, tako i onih koji su ispali, ali se još nadaju da će im se posrećiti u baražu. Svi bi da sad da budu što lepši, blistaviji, grlatiji, pametniji… Proteklog vikenda pokušavajući što bolje da iskoriste pretposljednju šansu za “povratak otpisanih”, plavojke Aleksandra Bursać i Biljana Sečivanović umalo se zakrviše u šminkernici. Što bolja “fasada” bila je potrebna i jednoj i drugoj. Da bi lepotom zasenile žiri, a naročito glasače. A Bilja zasela na stolicu kao da ju je od kuće ponela. “Stavi mi još malo sjaja na usne”, nervozno je naređivala šminkerki, da bi nedugo zatim dodala: “Ovo rumenilo mi je prejako, daj drugo! Misliće ljudi da sam se zajapurila od treme!” Za to vreme, njena koleginica i sapatnica Aleksandra cupkala je u mestu i čekala svoj red. Umesto da konačno ustane, Sečivanovićeva je ponovo počela da zanoveta: “A da mi vratiš ono rumenilo? Ovo mi je bledo! Misliće neko da sam bolesna!” Šminkerka je samo prevrtala očima, sve dok inače mirnoj i povučenoj Bursaćevoj nisu pale roletne pa se ustremila na koleginicu i počela da sikće: “Pobogu, ti kao da si srasla sa tom stolicom. Kao da niko osim tebe ne treba da se šminka!”. A ova ju je samo pogledala, namračila se, pa naređivački rekla: “Odstupi pet koraka od mene, minijaturo ljudska! Šta će tebi šminka kad se oblačiš na dečjem odeljenju!” Potom se sićušna Aleksandra krupnijoj koleginici unela u facu i kroz stisnute zube kazala: “Ne obraćaj mi se tim tonom da ti minijatura štiklom ne bi probušila silikone, znaš! Bolje da si ostala da sadiš kupus u Mrčajevcima!”…

SEKO, KUPI MI SVE!

Stara narodna izreka kaže- posle svađe, sve je slađe! U to se najlakše da uveriti na primeru Seke Aleksić i Mladena Radulovića, koji su nakon prekida ponovo zajedno i uživaju kao nikada ranije. “Golupčići” su u prolazu svratili u Sarajevo i prošetali Baščaršijom, srećni i zaljubljeni kao nikada pre. Pažnju su im privlačile mnogobrojne zlatarske radnje, pa su se u jednom trenutku zaustavili kako bi razgledali nakit. E sad, da li su birali prstenje za planiranu svadbu, nismo saznali, ali su se dugo zadržali razgledajući zlatni i srebrni nakit koji su im ljubazne prodavačice pokazivale. Seka i Mladen za sada uživaju u svojoj obnovljenoj vezi, a uskoro ćemo saznati planiraju li i nešto više…

Stara narodna izreka kaže- posle svađe, sve je slađe!

U to se najlakše da uveriti na primeru Seke Aleksić i Mladena Radulovića, koji su nakon prekida ponovo zajedno i uživaju kao nikada ranije. “Golupčići” su u prolazu svratili u Sarajevo i prošetali Baščaršijom, srećni i zaljubljeni kao nikada pre. Pažnju su im privlačile mnogobrojne zlatarske radnje, pa su se u jednom trenutku zaustavili kako bi razgledali nakit. E sad, da li su birali prstenje za planiranu svadbu, nismo saznali, ali su se dugo zadržali razgledajući zlatni i srebrni nakit koji su im ljubazne prodavačice pokazivale. Seka i Mladen za sada uživaju u svojoj obnovljenoj vezi, a uskoro ćemo saznati planiraju li i nešto više…

Nervozne pred pretposlednju šansu za “povratak otpisanih”, Aleksandra Bursać i Biljana Sečivanović zakrvile u šminkernici i jedna drugu počastile uvredama, optužbama…

Eh, da zidovi šminkernice nadomak studija u kom se snimaju “Zvezde Granda” znaju da govore, priča bi im sigurno bila zanimljiva i pikantna. Čega su se nagledali i naslušali, dobro je da nisu zaplakali tako da od vlage i kreč i malter sa njih otpadaju. Kako se bliži finale, tako raste tenzija, a samim tim i nervoza je sve prisutnija kod takmičara. Kako onih koji su već osigurali ulaznicu u sedam odabranih, tako i onih koji su ispali, ali se još nadaju da će im se posrećiti u baražu. Svi bi da sad da budu što lepši, blistaviji, grlatiji, pametniji… Proteklog vikenda pokušavajući što bolje da iskoriste pretposljednju šansu za “povratak otpisanih”, plavojke Aleksandra Bursać i Biljana Sečivanović umalo se zakrviše u šminkernici. Što bolja “fasada” bila je potrebna i jednoj i drugoj. Da bi lepotom zasenile žiri, a naročito glasače. A Bilja zasela na stolicu kao da ju je od kuće ponela. “Stavi mi još malo sjaja na usne”, nervozno je naređivala šminkerki, da bi nedugo zatim dodala: “Ovo rumenilo mi je prejako, daj drugo! Misliće ljudi da sam se zajapurila od treme!” Za to vreme, njena koleginica i sapatnica Aleksandra cupkala je u mestu i čekala svoj red. Umesto da konačno ustane, Sečivanovićeva je ponovo počela da zanoveta: “A da mi vratiš ono rumenilo? Ovo mi je bledo! Misliće neko da sam bolesna!” Šminkerka je samo prevrtala očima, sve dok inače mirnoj i povučenoj Bursaćevoj nisu pale roletne pa se ustremila na koleginicu i počela da sikće: “Pobogu, ti kao da si srasla sa tom stolicom. Kao da niko osim tebe ne treba da se šminka!”. A ova ju je samo pogledala, namračila se, pa naređivački rekla: “Odstupi pet koraka od mene, minijaturo ljudska! Šta će tebi šminka kad se oblačiš na dečjem odeljenju!” Potom se sićušna Aleksandra krupnijoj koleginici unela u facu i kroz stisnute zube kazala: “Ne obraćaj mi se tim tonom da ti minijatura štiklom ne bi probušila silikone, znaš! Bolje da si ostala da sadiš kupus u Mrčajevcima!”…