Ramadanovski ne samo da je Džej, nego je rešio da bude i džek i deluje edukativno na školarce. Dobro, i sam je verovatno svestan da svojim načinom života ne želi u potpunosti da bude uzor (još) neporočnoj mladeži, ali bar taj njegov način, ma kakav da je, podstiče osnovce da i van školske klupe obnavljaju gradivo. Za početak, Džeki ih je podsetio na slovensku antitezu. Jer, dok je na otvaranju letnje sezone splava “Ambis” slušaocima pesmom galio dušu, gledaoce je doveo pred svršen čin. Posmatrajući njegove nozdrve ništa drugo nisu mogli nego da se prisete slovenske antiteze i pomisle: “Šta se bijeli u nosu Džejevom? Nit’ je snijeg, nit su labudovi”. Jer, pahulje nemaju običaj da padaju početkom jula, a najbliži labudovi su uveliko lalali nekoliko kilometara uzvodno u zoološkom vrtu na Kalemegdanu. Mada, ko zna, možda mu je pre nastupa neko na stolu pomešao puškice sa tekstovima pesama, pa je greškom umesto svoje “Nedelje” povukao jednu crtu, pardon, jedan red stihova iz refrena DJ Krmka: “Celo selo šmrče belo, joooj”. Možda mu se kolega Krmak na neki način zaglavio u nosu. No, bolje i Krmak nego, koka i ostala pernata živina. Perje bi ga u nozdrvama zagolicalo, pa bi usred nastupa počeo da kiše. I to na razglas, što bi zasigurno preplašilo sve prisutne.