Trenutno najpopularniji klupski pevač, Dženan Lončarević, priča o svojim muzičkim počecima i priznaje da su mnogi mislili da je gej zato što peva i ženske pesme
Dženan Lončarević je jedan od onih pevača koji se za svoje mesto pod suncem na srpskoj muzičkoj sceni nije izborio zahvaljujući tračevima i reklamiranju u žutoj štampi, već vrednim radom i kvalitetnim klupskim svirkama. Zahvaljujući njemu, Donna Ares i Al’ Dino su dobili priliku da se predstave srpskoj publici.
Pesme “To mi nije trebalo” i “Kopriva” je, kako kaže, dobio od svoje prijateljice, koja mu ih je preporučila, a koje je on već nakon prvog izvođenja proslavio. O njemu se malo zna. Godine 2004. prvi put učestvuje na budvanskom festivalu i sa pesmom “Ti amo Anđela” osvaja specijalnu nagradu za mediteranski zvuk. Nedavno je snimio i svoj prvi album “Nikome ni reč”. Često nastupa u beogradskim klubovima “Vanila” i “Firma”, a od skoro je počeo i sa koncertima širom Srbije.
Ovaj tridesettrogodišnji Prijepoljac oženjen je i ima jedno dete. Ono što smo mi mogli primetiti je da se radi o veoma skromnom momku koji izbegava da priča o svom privatnom životu, a o tračevima koji ga prate, kaže: “Pričalo se da sam gej. Taj trač je nastao zato što je neko povezao to što pevam dosta ženskih pesama i moju boju glasa i tako plasirao tu izmišljotinu.”
* Važiš za pevača koji je težim putem došao do uspeha, bez ikakve pompezne reklame i isključivo zahvaljujući vrednim radom. Kakvi su bili tvoji muzički počeci?
Moji počeci su vezani za muzički hor čiji sam član bio u osnovnoj školi. Tada sam upoznao nastavnicu koja mi je najviše pomogla u muzičkom smislu. Zatim sam pohađao srednju muzičku školu u Sarajevu, ali sam se zbog rata preselio u Beograd. Tada sam se teško razboleo, imao sam komplikovanu operaciju slepog creva.
* Kako si se izdržavao u to vreme? Ipak su to bile teške godine za život…
U četrnaestoj godini sam ostao bez oca i bilo je zaista teško,
priznajem. Ipak, uz pomoć brata koji je radio i studirao u isto vreme, uspevao sam da skrpim kraj s krajem.
* Kada si počeo da zarađuješ pevajući?
Upravo kada sam završio srednju muzičku školu. Prvi lokal u kojem sam svirao zvao se “Amadeus”, a zanimljiv detalj vezan je za novac. Sve što sam tada zarađivao, davao sam za iznajmljivanje opreme i ozvučenja. Ipak mi je tada bilo najbitnije da se dokažem. Nakon pola godine, uspeo sam da uštedim nešto novca od kojeg je moglo da se koliko – toliko pristojno živi…
kompletan intervju u “Folk Clubu”
